Da li bi se moglo reći da je poslednji pozdrav? Otišao si iznenada i ne planirano, a opet mi je mnogo drago što sam poslednje tvoje veče u našem životu proveo sa tobom. Bio si mi uzor i još uvek si. Ne prođe dan da ne pomislim na tebe i kako ti je sada, a najviše kako bi nam bilo da si pored nas. Kada bi video i pra unuka bio bi ponosan, bez obzira kakvim životom živimo. Jako mi nedostaješ i fališ u životu, a opet znam da si svaki dan TU oko nas kroz vetar, sunce, kišu, vreme i duhovno. Više ništa nije isto bez tebe i nikada neće biti isto. Uživam u tvojoj stolici, a čak se i Nini sviđa. Trudim se da ti čuvam suprugu koliko mogu i kada mogu, nadam se da se neljutiš. Ponekada se malo svađam sa njom, jer je kalendar ostao na 19.03., dok ona tvrdi suprotno.
Moram ti priznati, svima nam nedostajes, mada mogu da pretpostavim da si većini ostao samo u lepom sećanju. Nedostaje mi da se smejem sa tobom. Imao si lep osmeh i znao si da se smejes. Obožavao sam da provodim vreme sa tobom, a Igor-Damjan je nasledio moju stolicu na biciklu u kojoj uživa potpuno isto kao i Ja u njegivim godinama. Uvek si bio vedar i spreman za dobru zabavu. Uvek mi je bilo drago da te čujem. Napustio si nas prerano, a opet svako je sebi kreirao sudbinu. Znam da nisi ti želeo da pokvariš planove. Sudbina je bila jača od nas. Nismo joj se mogli suprotstaviti. Znaj da bi sve dali da možemo da te vratimo. Naši životi su nastavili dalje, ali nisu više isti. Uvek đe ostati praznina u našim srcima. Uvek će ostati onaj prostor koji je bio za tebe. Svi ćemo ga čuvati, samo za tebe i tu čuvati uspomene na tebe i ljubav koju smo osećali i osećamo prema tebi. Uvek će mo te se sećati po lepom. A kao i ne bi? Pa uvek si bio pravi DEDA. Uvek tu da pomogne. Ovaj svet i ne zna šta je izgubio. Možda i nije bitno. Bitno je da mi znamo. I zato, nastavićemo da te se sećamo, da te spominjemo i odlivamo pivo za tebe sve dok mi budemo živeli.
